Zašto ne možemo bez vitamina B-kompleksa

Zašto ne možemo bez vitamina B-kompleksa

 

Njihov značaj je višestruk: pokreću metabolizam, povoljno utiču na nervni sistem, jačaju imunitet, održavaju zdravlje kože, kose i noktiju, podstiču nastanak crvenih krvnih zrnaca…

Zašto su važni vitamini B kompleksa?

Vitamini B-kompleksa sadrže osam sličnih a istovremeno po hemijskom sastavu i različitih vitamina: B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B7 (biotin), B9 (folna kiselina), B12 (kobolamin). Iako po strukturi nisu vitamini, u ovu grupu svrstavaju se još i kolin i inozitol, jer na sličan način učestvuju u metaboličkim procesima. Svaki od vitamina B-kompleksa ima određenu ulogu u očuvanju zdravlja, a u mnogim procesima deluju udruženo.

Njihov značaj je višestruk: pokreću metabolizam, povoljno utiču na nervni sistem, jačaju imunitet, održavaju zdravlje kože, kose i noktiju, utiču na jačanje mišićnog tonusa, daju energiju, podstiču deobu ćelija i nastanak crvenih krvnih zrnaca… Posebno se preporučuju trudnicama, dojiljama i starijim osobama, zatim za detoksikaciju organizma od alkohola, licima koja duže vreme koriste antibiotike….

Organizam ne može proizvesti vitamine B-grupe, ali optimalna dnevna doza može da se obezbedi unošenjem određenih namirnica. Većina vitamina iz ove grupe može se naći u voću (pre svega u bananama, lubenicama, narandžama i avokadu), povrću, mlečnim proizvodima i mesu, dok je vitamin B12 dostupan samo iz životinjskih izvora. Nedostatak ovog vitamina može se nadomestiti adekvatnom ishranom, a od pomoći mogu biti i multivitaminski preparati. Istraživanja su pokazala da vitamini B-grupe nisu toksični, ali da prekomeran unos ipak može imati određene neželjene efekte, iako se višak ne nakuplja u telu, već se izlučuje kroz mokraću.

Okrenite sledeću i saznajte sve o vitaminima B kompleksa.

Koji su to vitamini B kompleksa?

Vitamin B1 (tiamin)

Zbog sposobnosti da zaštiti imunosistem, zovu ga i antistres vitaminom. Ključan je u procesu pretvaranja ugljenih hidrata u glukozu – iz koje telo i mozak dobijaju energiju. Neophodan je za funkcionisanje mišića, nervnog i kardiovaskularnog sistema. Poboljšava rad tiroidne žlezde. Nedostatak vitamina B1 može da izazove poremećaj apetita i smetnje u varenju, depresiju, nesanicu, malaksalost. Zbog višestruke važnosti za organizam, bitno je uzimati ga svakodnevno. Prirodno se razgrađuje i izlučuje preko bubrega.
* Preporučen dnevni unos: 0,9–1,5 mg za muškarce; 0,8–1,1 mg za žene. Dnevno se u telu apsorbuje oko 1 mg.

B2 (riboflavin)

Podjednako je važan u stvaranju energije iz ugljenih hidrata, masti i proteina. Čuva nervni sistem, sprečava prerano starenje i pospešuje rast. Manjak vitamina B2 rezultira oštećenjima i promenama na koži i sluznici, sušenjem i pucanjem usana, konjunktivitisom. Aktivnim sportistima potreban je u većim količinama.
* Preporučen dnevni unos: 1,4–1,7 mg za muškarce; 1,2–1,3 mg za žene.

Vitamin B3 (niacin ili nikotinska kiselina)

Učestvuje u metabolizmu belančevina, šećera i masti. Značajan je za rad nervnog i kardiovaskularnog sistema, kao i za probavu i proizvodnju hormona. Pomaže u snižavanju holesterola u krvi.
* Preporučen dnevni unos: 15–20 mg.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Pantotenska kiselina neophodna je za zdravu kosu, kožu, oči i jetru. Pomaže telu da pretvori hranu u energiju, te obezbeđuje nesmetano funkcionisanje organa za varenje. Učestvuje u stvaranju eritrocita, polnih hormona i hormona stresa. Vitamin B5 bitan je i za raspoloženje, tj. njegov nedostatak može izazvati probleme kao što su razdražljivost, depresija, hroničan umor, nesanica.
* Preporučen dnevni unos: 4–7 mg za odrasle; 3–4 mg za adolescente.

Vitamin B6 (piridoksin)

Verovatno je ovo najznačajniji vitamin – važan je za izgradnju amino-kiselina i proteina. Njegov nedostatak u organizmu manifestuje se oslabljenim imunitetom, problemima s kožom, dezorijentisanošću. Povećane količine vitamina B6 neophodne su u slučaju autizma, celijakije, depresije, visokog holesterola, astme. Postoje istraživanja koja ukazuju na blagotvorno dejstvo ovog vitamina u terapiji artritisa.
* Preporučen dnevni unos: 2 mg za muškarce; 1,6 mg za žene.

Vitamin B7 (biotin)

Manjak ovog vitamina u organizmu retka je pojava, a u slučaju da se to ipak desi, prvi znak je opadanje kose, a zatim i crvenilo oko noktiju. To ukazuje na značaj biotina u procesu rasta kose i noktiju. No, njegova mnogo važnija uloga tiče se regulacije nivoa šećera u krvi, zbog čega je značajan za osobe s dijabetesom.
* Preporučen dnevni unos: 0,005 mg za odojčad; 0,015 mg za decu do četiri godine; 0,3 mg za decu stariju od četiri godine i za odrasle.

Vitamin B9 (folna kiselina)

Odavno je poznato da je prisustvo folne kiseline u organizmu posebno važno u trudnoći. Vitamin B9 važan je za sintezu DNK, podržava razvoj fetusa i sprečava urođene neurološke mane. Zbog toga na njegov unos posebno treba obratiti pažnju u prvim nedeljama trudnoće, kako bi se fetus pravilno razvijao. Nedostatak folne kiseline jedan je od uzročnika spontanog pobačaja, a takođe ima uticaja i na urođene deformitete kod novorođenčadi. Odraslim osobama folna kiselina može pomoći u slučajevima depresije i gubitka pamćenja.

Vitamin B12 (kobolamin)

Zajedno s vitaminom B9, aktivno učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Sudeluje u sintezi DNK, kao i u stvaranju proteina. Važan je za funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema. Bitan je za rast. Njegov nedostatak može bit uzrok anemije i nekih neuroloških oštećenja, umora i preosetljivosti kože. S obzirom na to da se može naći samo u namirnicima životinjskog porekla, vegetarijancima/veganima ne preostaje ništa drugo nego da ga nadoknade suplementima, mada se izvesne količine ovog vitamina mogu naći i u sojinom mleku.
* Preporučen dnevni unos: 2,4 mg.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close