25 NAJPOZNATIJIH SUJEVERJA i njihovo poreklo

Koliko god da u ovo moderno doba verujemo nauci, svako od nas ima po neki ritual kojeg se pridržava kako bi izbegao nesreću ili prizvao sreću. Ovo su najpoznatija sujeverja, koja se praktikuju širom sveta, a korene vuku iz nekih starih vremena. Ona su mahom zaostavština paganskih verovanja i starinskih strahova pred čudima prirode…

25. Otvaranje kišobrana u zatvorenom prostoru donosi nesreću

Iako neki istoričari smatraju da koreni ovog verovanja sežu još u doba drevnog Egipta, praznoverja koja su bila vezana uz suncobrane kojima su se faraoni štitili od sunca bila su znatno drugačija i vrlo je verovatno da nemaju veze sa sujeverjem oko kišobrana. Većina stručnjaka smatra kako ovo verovanje potiče iz doba viktorijanske Engleske 18. veka.

Naime, u to doba kišobrani su po prvi put ušli u modu i postajali normalan prizor za vreme kišnih dana. S druge strane, kišobrani 18. veka bili su znatno nezgrapniji od onih današnjih, pa je bilo sasvim moguće nekoga povrediti prilikom otvaranja u zatvorenom prostoru, posebno decu. Pošto nije postojala zakonska ili druga norma kojom bi se tako nešto sprečilo, s vremenom se stvorilo sujeverje da otvaranje kišobrana u kući nosi nesreću.

24. Prolazak ispod merdevina donosi nesreću

Merdevine naslonjene na zid, ili duple otorene merdevine grade trougao, a on je simbol za život. Kada prolazimo kroz trougao, veruje se da izazivamo sudbinu, uključujući i duhove koji žive ispod merdevina, a naročito zle duhove. Ako baš morate da prođete ispod merdevina, možete se zaštititi tako što stavite palac između kažiprsta i srednjaka (mislimo na prste iste ruke) ili celim rukama i dlanovima napraviti krst. Egipćani su smatrali trougao svetim.

 

23. Razbijeno ogledalo donosi sedam godina nesreće

U doba antičke Grčke odlaženje kod tzv. mudraca ogledala, ljudima koji su proricali budućnost putem nečijeg odraza u vodi, bila je vrlo česta praksa. Kako piše istoričar Milton Goldsmith u jednoj od svojih knjiga, ovo gatanje se izvodilo tako što se staklo uranjalo u vodu, nakon čega bi se bolesnoj osobi reklo da pogleda u staklo. Ukoliko bi njen odraz bio iskrivljen, to je bio jasan znak da će umreti. S druge strane, ukoliko je odraz bio pravilan, to je značilo život.

Ljudi su dugo bili fascinirani sposobnošću ogledala da reflektuje stvarnost, pa nije ni čudo da se verovalo kako ono može i zarobiti dušu. A šta biva sa dušom kada se ogledalo slomi?

U prvom veku nove ere Rimljani su celoj priči dodali još jednu dimenziju. Naime, u to doba se smatralo da se ljudsko zdravlje menja u pravilnim sedmogodišnjim ciklusima. Iskrivljena slika kao rezultat razbijenog ogledala zbog toga se smatrala znakom da osobi predstoji sedam godina bolesti i nesreće.

22. Bacanje prosute soli preko levog ramena protiv nesreće

So je oduvijek bila dragocena i u mnogim kulturama posedovala je magična svojstva, verovatno zbog njene retkosti i esencijalnih svojstava potrebnih ljudskom organizmu. Njome su se terali zli duhovi i odvijao obred čišćenja. Kada slučajno prospete malo soli, potrebno je da bacite preko levog ramena jedan prstohvat kako bi se oterali zli duhovi koji žele da vam donesu nesreću. Bacanje soli preko svoga levog ramena počelo je oko 3.500 godina pre Hrista kod drevnih Sumerana. Nakon toga tradicija se proširila na Egipćane, Asirce, a kasnije i Grke.

 

21. Kucanje o drvo tera zle duhove

Ako izjavite nešto dobro, nešto što simbolizuje sreću, blagostanje, zadovoljstvo, brže bolje pronađite neki drveni predmet i kucnite o njega tri puta. Ako to ne učinite, zli duhovi će vam sve pokvariti. Ovo verovanje seže do drevnih poganskih verovanja da duhovi žive skriveni u drveću, pre svega u hrastu. Kucanjem o drvo odavalo im se priznanje i demonstrirala svesnost da upravo oni mogu pomoći u borbi protiv zla. Takođe, to je bio i način da im se zahvali na sreći i blagostanju. Iako istoričari tvrde da je kucanje o drvo najraširenije praznoverje u zemljama zapadnog svijeta, još uvek se ne može tačno utvrditi njegovo poreklo. Jedni smatraju da korene vuče iz drevnog religijskog rituala u kojem osoba dodiruje raspeće dok izgovara zavet, dok drugi misle kako dolazi iz predhršćanskih vremena u Evropi, kada su seljaci glasno kucali o drvo kako bi prestrašili zle duhove.

20. Kačenje potkovice iznad vrata donosi sreću

Potkovica je kao simbol sreće povezana sa konjem kao vrednom životinjom. Otkako su Grci počeli da potkivaju konje, potkovica kod mnogih naroda znači sreću. Prikovana na vrata trebala bi da čuva kuću i imanje od stranaca i zlih duhova koji ispod potkovice ne mogu da prođu. Ali samo ako je ona okrenuta na pravu stranu! Tokom srednjeg veka mnogi ljudi su mislili da se veštice bplaše konja i da će se držati podalje od bilo čega što je povezano s njima. Zbog toga su ljudi stavljali potkovice na svoje štale tokom leta, kada su vrata otvorena.

19. Prelazak crne mačke preko puta donosi nesreću

Crne mačke su vrlo snažan i važan znak u brojnim kulturama širom planete, iako ih ne doživljavaju svuda isto. Naprimer, drevni Egipćani su obožavali sve mačke, među njima i one crne, pa je upravo iz te zemlje poteklo i verovanje da je crna mačka koja nam seče put znak dobre sreće. Njihova dobra reputacija se nastavila i mnogo kasnije, u Engleskoj kasnog 17. veka. Kralj Charles I. imao je jednu crnu mačku kao ljubimca, a nakon što je uginula neutešno je naricao kako je to kraj njegovoj dobroj sreći u životu. Zanimljivo, već je sledećeg dana uhapšen i optužen za veleizdaju.

S druge strane, ljudi srednjevekovne Evrope smatrali su mačke đavoljim bićima i prerušenim vešticama, a mačka koja vam preseče put bila je siguran znak da vas posmatra sam đavo. Hršćani su navodno, nastojeći da se odrknu i obrišu sve tragove starih religija u koje su pre verovali, uništavali crne mačke i žene koje su o njima brinule, proglašavajući ih vešticama. Crna mačka koja vam pređe preko puta, prema hršćanskom verovanju zapravo je demon koji na vašem putu stvara zlu prepreku koja vas odvaja od boga i sprečava ulazak carstvo nebesko.

18. Broj 13 je baksuzan

Strah od broja 13 zove se triskaidekafobija i svoje poreklo vuče iz staronordijske mitologije. U jednoj od najpoznatijih priča, 12 bogova je bilo pozvano na ručak u Valhallu, u veličanstvenu salu u Asgardu, gradu bogova. Loki, bog razdora i zla, naljutio se zbog toga što nije pozvan, ali je odlučio da ipak dođe i svima pokvari zabavu, čime se broj bogova popeo na 13. Ostali bogovi su pokušali da izbacie Lokija napolje, zbog čega je nastao žestoki sukob u kojem je poginuo Balder, najomiljeniji bog među njima.

Vremenom se nesklonost stanovnika skandinavskih zemalja prema broju 13 proširila po celoj Evropi, a celi mit je „pojačala” i biblijska priča o Poslednjoj večeri, nakon koje Juda, 13-ti gost za stolom, izdaje Isusa. Zanimljivo, mnogi su i danas skloni izbegavanju ovog broja, ali niko nije uspeo da dokaže da broj 13 statistički znatnije odskače od bilo kojeg drugog broja.

17. Detelina sa četiri lista donosi sreću

U davna vremena Kelti su verovali da je detelina sa četiri lista moćna biljka i da se može koristiti za obranu od zla. Takođe su verovali da ona donosi sreću, ali samo ako se pokloni ili ako se slučajno nađe! Domišljati trgovci prodaju uzgojenu detelinu, ali takva navodno čak donosi nesreću! Prema legendi, Eva je uzela četverolisnu detelinu iz raja prie nego su ona i Adam bili iz njega prognani, i zato se ona smatra “malim rajem” koji je ostao kod ljudi.

16. Želja koja se zaželi kad se ugleda zvezda padalica biva ispunjena

U prvom veku Ptolomej je imao teoriju da su zvezde padalice zapravo Bogovi koji se spuštaju na Zemlju. Tako su ljudi zaključili da će im se želje ispuniti jer postoji nada da će ih u tom trenutku Bogovi čuti.

15. Zadržavanje daha kad se prolazi pored groblja

Ovo se pripisuje vezi između disanja i života. Međutim, u nekim indijanskim kulturama se prenosi verovanje da je disanje u blizini mrtvih rizično, jer možda slučajno možete udahnuti nečiju dušu.

14. Bacanje novčića u fontanu za sreću

Izvorno su ovo praktikovali stari Rimljani, a zatim je ovaj običaj takođe bio zastupljen kod Kelta. Mnogi tvrde da to smiruje bogove vode.

13. Zaželeti želju dok se duva u maslačak

Osuvavanje sjemena maslačka dolazi iz keltske mitologije. Smatralo se da maslačak može da izleči bolesti i da priziva dobre vile.

12. Stavljanje kape na krevet donosi nesreću

Neke kulture su smatrale da zli duhovi žive u ljudskoj kosi i da mogu preći na kapu. Ako je bacite na krevet, rizikujete da vas obuzmu dok spavate.

11. Stavljanje sveće na rođendansku tortu

U staroj Grčkoj su se pravile rođendanske torte. Stavljali su sveće na nju jer im je ona tako izgleda poput meseca, što je bilo u čast Artemide, bogimje Meseca. Danas su sveće na rođendanskoj torti povezane sa ispunjenjem želja.

10. Sreća je da mlada vidi odžačara na dan svog venčanja.

Godine 1066. kralja Williama zamalo da pregazi kočija, ali ga je za dlaku spasio odžačar koji se nalazio u blizini. Kralj ga je onda pozvao na venčanje svoje kćeri i dan danas se smatra da odžačari donose sreću. Za njih je takođe vezano verovanje da je, kad ih ugledamo, potrebno da se uhvatimo za dugme. Navodno, nekad davno je zapušeni dimnjak značio nesreću – kuća je bila hladna, i nije moglo da se kuva. Postoji i druga teorija koja sreću pripisuje ranom ustajanju. Naime, odžačari su nekad veoma rano išli na posao, a kaže se i da ”ko rano rani, dve sreće grabi”. Možda je i to razlog koji je ljude naveo da dimničare povezuju sa srećom. Dimničar je, iako nenaspavan, srećniji od onih koji kasno ustaju! Postoji još jedno praznoverje vezano za njih – ako ukradete dlaku iz dimničareve četke, to će vam takođe doneti sreću.

9. Videti mladu na dan venčanja je loša sreća

Pretpostavlja se da je to zbog toga što bi mlada mogla da vidi mladoženju (ili obrnuto), da se uplaši i pobegne. Moguće da takvo pravilo dolazi iz kultura koje su praktikovale dogovorene brakove.

8. Nošenje neveste preko praga

U nekim zapadnim kulturama se smatralo lošom srećom da se mlada saplete o kućni prag. Da bi se to u potpunosti izbeglo, mladoženja je uzima u ruke i prenosi preko praga. Ako se on sam ne spotakne, sve će biti u redu…

7. Zečija šapa donosi sreću

U sedmom veku prije Hrista zec se smatrao simbolom sreće, a nošenje njegove leve šape je bio način da se stalno poseduje deo sreće koju zec donosi. Prilično morbidno praznoverje ako pitate nas…

6. Sreća je kada ti se ptica pokaki na glavu

Ovo uverenje možda proizlazi iz ideje da “posle kiše sija sunce”; ako vas je snašla loša sreća, verovatno sad dolazi vreme kada će se stvari okrenuti u vašu korist. Zbog životnih ciklusa koji se neprekidno odvijaju imalo bi smisla pomisliti: “Od ovog gore ne može!”

5. Nošenje venčanog prstena na prstenjaku leve ruke

Ova tradicija je započela kada su stari Rimljani secirali leševe i utvrdili da postoji određena tanka tetiva ili živac koji vodi s levog prstenjaka do srca.

4. Jadac donosi sreću

Drevni Etrurci su često koristili kokoške u svetim obredima proricanja. Verovali su da im sačuvana kokošija kost donosi sreću. Poznato je i takmičenje u razvlačenju kokošije ključne kosti koje glasi ovako. “Uzmite pileću ili kokošju ključnu kost koja se sušila preko noći na suncu ili na peći i vi i još jedna osoba uhvatite malim prstom svako jedan kraj kosti i povucite. Želja će se ispuniti onome kome u ruci ostane veći deo kosti. Nikad ne spaljujte kosti koje ostanu nakon jela jer će te tako navući kostobolju. Stavite svoj deo pileće ključne kosti iznad vrata i prva osoba suprotnog pola koja je pronađe biće vaš budući suprug.” Pošto se radi o kostima ubijene životinje, još jedno praznoverje koje je vrlo nasilno.

3. Zapaliti tri cigarete jednom šibicom donosi nesreću

Neki ljudi veruju da je ova glasina započela među vojnicima koji su verovali da bi ih u vreme kad zapale svoju treću cigaretu snajper mogao uočiti. Drugi kažu da je poslovni čovek Ivar Krueger je došao na tu ideju kako bi pridobio ljude da kupuju više njegovih šibica.

2. Stavljanje cipela na sto donosi lošu sreću

Pre mnogo godina, kada bi rudar poginuo, njegove bi se cipele stavljale na sto. Ova tradicija je dovela do praznovjerja da stavljanje cipela na sto donosi nesreću.

1. Ako zgaziš na pukotinu na putu, tvoja majka će slomiti leđa

Iako je tačno poreklo neizvesno, taj mit je postao popularan kada je objavljen u knjizi Fletchera Bascom Dresslera “Praznoverja i obrazovanje” 1907. godine. Ima smisla izbegavati pukotine kako se ne biste sapleli, ali ipak… Možda ovo praznoverje proizlazi iz straha od nestabilnosti i simbolike pada u životu.

 

Izvor:besnopile.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *