„Imam dobru i lošu vest za vas“, rekao mi je lekar, a onda dodao da BEZ ŽELUCA MOŽE DA SE ŽIVI: I evo kako živim danas

„Imam dobru i lošu vest za vas“, rekao mi je lekar, a onda dodao da BEZ ŽELUCA MOŽE DA SE ŽIVI: I evo kako živim danas

Odstraniću obe dojke – rekla mi je rođena sestra, mrtva hladna mi tako najavivši mastektomiju kojoj je planirala da se podvrgne.

FOTO: MADAME_HUECA / INSTAGRAM

Nije to uradila tek tako. Obe se plašimo raka dojke još otkad su i mama i tetka obolele od njega u razmaku od svega par meseci i bile smo uverene da i nas čeka ista sudbina. Problem je, međutim, ležao u tome što je trebalo uveriti lekara da vam je dupla masektomija potrebna u 34. godini, priča Džesika Solt (36) iz Njujorka.

Moja sestra je uspela da ubedi zdravstveno osiguranje da joj pokrije troškove, obavila je duplu masektomiju a potom i rekonstruktivnu operaciju.

Kada je 2016. godine došlo vreme za moj redovni sistematski pregled, rešila sam da uradim i genetsko testiranje kako bih utvrdila koje su mi šanse da obolim od raka dojke. Ako se ispostavi da su visoke, mislila sam, i ja ću uspeti da uradim masektomiju o trošku zdravstvenog osiguranja.

Prošlo je par nedelja a ja sam čekala rezultate. Uživala sam u životu, u to vreme imala sam 14-mesečnog sina i muž i ja smo uživali u njegovom odgajanju. U to vreme uradila sam mamografiju i sve je delovalo dobro. A onda su stigli rezultati genetskog testiranja.

– Džesika, ovde dr D.

– Dobar dan! – uzvratila sam veselo, ne sluteći šta mi se sprema.

– Zovem da vam javim rezultate testiranja. Dobra vest je da ste negativni na gene BRC1 i BRC2, odgovorne za rak dojke. Loša vest je da imate genetsku mutaciju CDH1 koja izaziva rak želuca i dojke.

Zavrtelo mi se u glavi. Ipak, tešila sam sebe, mora da će rak, ako do njega i dođe, da se pojavi u narednim godinama, a ja ću redovno ići na kontrole. Sve će biti u redu.

– Dobro, možete li da mi pošaljete izveštaj? – pitala sam.

– Svakako. I, Džesika, ne zaboravite da se može živeti bez želuca.

Ta rečenica mi je odzvanjala u ušima. Nasula sam sebi vino i otvorila mejl sa izveštajem. Između ostalog, našla sam i podatak da imam 79 odsto šansi da obolim od raka želuca.

Usledile su nedelje anksioznosti, plača i guglanja raka želuca. Otišla sam i u drugu kliniku na testiranje, samo da bih bila potpuno sigurna da je rezultat tačan. Ispostavilo se da sam u visoko rizičnoj grupi od oboljevanja od raka stomaka želuca, i to najopasnijeg tipa. Prosek godina za oboljevanje od njega je 37. Ja sam u tom trenutku imala 34 godine.

Prošla sam endoskopiju i više od 50 biopsija. Nisu našli rak, ali su mi rekli da to ne mora da znači da ga nema, jer ga je vrlo teško naći. Na kraju, dva dana nakon svih pretraga, stigla je i užasna vest. Našli su rak.

U isto vreme bila sam i šokirana, ali mi je na neki način i laknula. Ipak, pomisao da će mi želudac biti odstranjen mi je bila užasna. Eto, nisam morala da tražim način da ga odstranim. Sad ću to svakako morati da uradim.

Izvor: zena.blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close