Čekala sam u redu u apoteci, a moja deca su sedela kod vrata: REKLI SU MI ŠTA IM JE TETA DO NJIH ŠAPUTALA i evo šta joj poručujem

Čekala sam u redu u apoteci, a moja deca su sedela kod vrata: REKLI SU MI ŠTA IM JE TETA DO NJIH ŠAPUTALA i evo šta joj poručujem

Nema veće istine od toga da je za odgajanje deteta potrebno celo selo. Od moje najbolje drugarice koja će umesto mene pokupiti decu iz škole kad ja zaglavim na poslu, preko komšinice koja nam donese lonac domaće supe kada svi pokupimo grip, pa do iskusnije mame koja će mi potvrditi da se dobro snalazim. Majčinstvo je teško, i tu i tamo pomoć nije samo poželjna već i neophodna.

Međutim.

Neke vrste „pomoći“ zapravo nisu pomoć, već uvreda. Da, tebi govorim, ženo koja je stajala u redu iza nas, dobro znaš ko si. Videla si nas juče u apoteci i čekala red iza nas. Iskrsao je neki problem sa mojom zdravstvenom knjižicom, pa su deca morala da sednu i sačekaju dok se problem rešava, piše Karen Džonson, novinarka iz Amerike, u svom postu koji je izazvao mnogo polemike.

Apoteka nam je bila četvrta stanica tog dana. Pre nje bili smo u hemijskom čišćenju, pa u pošti, pa u supermarketu u nedeljnoj nabavci, i bilo je vreme ručka. I jedno od moje troje dece ima svega četiri godine.

Dok sam stajala u redu, stalno sam se osvrtala i govorila im da sede mirno, podsećala ih da budu tihi. Bilo je to dugih 10 minuta, ali prošlo je.

Žao mi je što sam zadržala red 10 minuta, i znam kako sve frustrira da čekaju u redu. I da, moja deca umeju da budu glasnija, naročito posle tako dugog dana. Ali nisu trčala okolo. Nisu nikog maltretirali. Ponašali su se kao ono što jesu – deca, ne kao životinje. I zato možete da zamislite moj bes kada su mi u kolima klinci rekli da ste im vi, da vi, sve vreme držali predavanje.

Kako ste vi, gospođo, bili blizu njih a ja na drugom kraju apoteke, nisam vas čula, a praktično vas nisam ni registrovala. Iako su deca bila na desetak koraka od mene, nekako uopšte nisam ni čula ni videla ta vaša predavanja.

A ipak, u kolima, deca su mi rekla da ste ih stalno ućitkivali i govorili im da se ne dodiruju. Da li ste to ponavljali moje reči? Zar ste mislili da ne mogu da se sama izborim sa njima i da mi treba pomoć? I na kraju krajeva, da li sam vas uopšte zamolila za pomoć? Zar mislite da je pristojno i normalno glumiti majku nepoznatoj deci?

Poštujem to što ste verovatno hteli da pomognete. Kad su mi klinci bili mlađi, bila sam zahvalna svakom ko bi mi pridržao vrata, ponudio da ponese kesu do kola ili uhvatio mog klinca koji je pokušao da se odgega dalje od mene.

Ali ovo prelazi sve granice i vi nemate nikakva prava da mojoj deci naređujete da kažu „molim te“, „hvala“, ili da ćute.

Umesto toga, ćutite vi. Ne znate moju decu i nije vaš posao da ih vaspitavate. Ako nikog ne ugrožavaju i ne ometaju, nema nikakvog opravdanja za to da im vi držite predavanje. Da, verujem da ste i vi majka i da su vaša deca pravi anđeli. Svaka vam čast.

Ako vam se ne dopada moj način vaspitavanja dece, imate pravo na to, ali i ja imam pravo da me to uopšte ne interesuje. Gledajte svoja posla, a ja ću svoja. Moja deca nisu savršena, ali su ljubazna, žele da pomognu i vole se do beskraja.

Ako želite da pomognete, ceniću to, a možda i prihvatiti. Ali da se niste usudili da u ćošku apoteke šapatom disciplinujete moju decu, i to dok im je majka na 10 koraka od vas.

Ja sam lično rodila njih troje i ako iko sme da ih ućutkuje, to sam ja i samo ja.

 

Izvor: zena.blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close