VRŠNJAČKO NASILJE: Kako da znate da je baš VAŠE DETE ŽRTVA?

VRŠNJAČKO NASILJE: Kako da znate da je baš VAŠE DETE ŽRTVA?

Vršnjačko nasilje je, nažalost, opet u centru pažnje javnosti. Marka Devrnju, učenika sedmog razreda OŠ „Rade Končar“ u Zemunu, maltretirali su drugari govoreći mu da je sitan, glup i siromašan. Taj pritisak dečak više nije mogao da trpi, pa se požalio majci da će se ubiti. Njegova mama Drita obratila se školi, ali je tek posle medijske hajke ovaj problem rešen tako što je Marko prebačen u drugo odeljenje.

Priče o vršnjačkom nasilju nisu naivne i sve su češće. Treba ih shvatiti ozbiljno, odmah reagovati i ne označavati ih kao pubertetski nestašluk. Među mladima najvidljivije je fizičko nasilje, zatim sledi ono digitalno. Suština je da svaki oblik nasilja ima određenu psihološku komponentu, jer ostavlja posledice na psihičko zdravlje dece. Zato Biljana Lajović iz Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, savetuje kako da otkrijete da dete trpi vršnjačko nasilje, šta da radite u toj situaciji, kako da je rešite i pomognete detetu.

Kako da znate da je vaše dete žrtva?

Budući da deca često ćute i ne govore o svom lošem iskustvu, roditeljima neki znaci mogu da ukažu na to da njihovo dete možda trpi nasilje. Takvi mogući znaci su promena ponašanja u smislu da je dete umorno, ne spava dobro, nema apetit, da dobija lošije ocene, teško mu je da uči, nekad se žali na bolove u grlu ili stomaku i zbog toga traži da ne ide u školu, ima ogrebotine i modrice za koje kaže da ne zna odakle mu, deluje rasejano, kasni u školu, traži dodatni novac.

– Ovi znaci ne znače obavezno da dete trpi nasilje, ali roditelj svakako treba dobro da ih razmotri, obrati pažnju i razgovara s detetom – ukazuje Lajovićeva, specijalista školske psihologije.

Kome se obratiti za pomoć?

Ako je reč o vršnjačkom nasilju koje je vezano za školu, procedura, to jest postupanje jasno je propisano. Roditelji prvo treba da se obrate odeljenskom starešini. Ukoliko nema odgovarajuće reakcije, u svakoj ustanovi/školi postoji tim za zaštitu od nasilja, a zatim i direktor škole. Ukoliko se pokaže da je potrebno, roditelj može da se obrati i nadležnoj školskoj upravi i prosvetnoj inspekciji.

Kako pomoći detetu?

Gotovog rešenja nema, ali neki predlozi su: bitno je da se razgovara s detetom, pažljivo i strpljivo saslušajte šta ima da vam kaže. Pokažite da saosećate s njim i da razumete njegov strah i bol.

– Veoma je važno da se na nasilje ne odgovara nasiljem, da dete ne podstičete da uzvrati, a naročito da roditelj „ne uzme pravdu u svoje ruke“. Treba da se sačuvaju mirna glava i razuman pristup.

Pitajte dete šta ono misli o svemu što se dogodilo – savetuje naša sagovornica.

Ukoliko je situacija nasilja vezana za školu, izuzetno je važno da sarađujete sa školom. Dogovorite se za sastanak s odeljenskim starešinom. Navedite jasno informacije koje imate o događaju i kontrolišite svoja osećanja. Razgovarajte o tome šta će i kada škola preduzeti i aktivno se u dogovoru sa školom uključite u aktivnosti, kao deo unutrašnje zaštitne mreže.

Koje su mere za učenike koji maltretiraju drugare?

Nasilno ponašanje je zabranjeno propisima u obrazovno-vaspitnom sistemu, pa u skladu sa tim postoje različite mere. To su, na primer, opomena, različiti ukori, u osnovnoj školi premeštanje u drugu školu, smanjena ocena iz vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta, posebno određene aktivnosti iz oblasti društveno-korisnog i humanitarnog rada i druge mere.

 

Izvor: zena.blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close