Ćerka (2) mi je danima bolovala od gripa: Probudila sam je u 2 ujutro da joj dam lek i SHVATILA DA NE MOŽE DA POMERI RUKU – tada je počeo PAKAO

Ćerka (2) mi je danima bolovala od gripa: Probudila sam je u 2 ujutro da joj dam lek i SHVATILA DA NE MOŽE DA POMERI RUKU – tada je počeo PAKAO

Kao roditelju, posao vam je da po svaku cenu štitite dete, ali nekada to prosto nije moguće. Kada se desi ono najgore, shvatite koliko su bili smešni vaši napori da kuća blista, večera bude spremna na vreme i savršena a sve potpuno sterilno. Shvatite koliko ste vremena protraćili na nevažne gluposti.

Početkom septembra ove godine, moje četvoro dece zakačilo je grip. Troje se oporavljalo, ali moja najmlađa ćerka Ebigejl, stara svega dve godine, bila je sve gore, priseća se majka Erika Majhend Palacios (28) iz Džordžije. Njena ćerka iznenada je obolela od izuzetno retke bolesti, a ovo je njena priča.

Tri nedelje smo obilazili lekare koji su redom prepisivali standardne terapije za grip. A onda sam je jednog jutra probudila u dva ujutro da joj dam lek i shvatila da Ebigejl ne može da pomeri ruku. Postala je paralizovana. Iste sekunde probudila sam muža i odveli smo je u Hitnu pomoć.

Tamo smo bili oko pola tri. Izvadili su joj krv i snimili rame. Sat vremena je prošlo – za to vreme ništa čudno nije nađeno na snimku, niti u krvi. Čekalo se mišljenje drugih lekara i sati su prolazili. Na kraju su zaključili da je priklještila neki nerv.

Kada smo se vratili kući, okupala sam je i smestila na spavanje. Par sati je prošlo. Negde oko dva popodne, skočila joj je temperatura. Sada joj se i desno rame jedva pomeralo. Odmah sam zvala njenog pedijatra, i rečeno mi je da to uopšte ne zvuči kao slučaj priklještenog nerva i da odmah idem u drugu bolnicu. Tamo su joj uradili sve moguće testove i počela je igra čekanja.

Dva dana smo bili na intenzivnoj nezi kada smo konačno dobili odgovor. Odgovor lekara je glasio – ne znaju šta joj je. I ne samo to, nemaju mogućnosti za dalje testiranje, pa je šalju u dečju bolnicu u Atlanti.

Kada smo stigli tamo, odveli su je na preglede dok smo mi popunjavali dokumentaciju. Kada su me napokon pustili kod nje, bila je opkoljena sestrama i prikačena na gomilu aparata.

Tek sutradan smo saznali šta joj je – Akutni transverzalni

mijelitis, akutna upala sive i bele mase u kičmenoj moždini. U pitanju je retka ali izuzetno opasna neurološka bolest koja se uglavnom javlja kod dece.

Počela je i teška procedura lečenja jer dotle su joj pluća potpuno popustila a ona bila sasvim paralizovana. Na svaka dva sata imala je respiratorne tretmane, nakon toga hranjenje preko tuba i gomilu teških terapija. Dve nedelje nije mogla i pored svega toga da se pomeri. Tek kada smo počeli sa plazma terapijom došlo je do poboljšanja.

Išlo je sporo, ali iz dana u dan se stanje popravljalo. Slavili smo kada je uspela da pomeri desnu ruku, pa jednu a onda i drugu nogu, kada je prvi put sama nešto popila pa pojela i na kraju kada je sama udahnula vazduh. Nedelje su prolazile a ona je sve te radnje učila iznova.

Posle dva meseca u bolnici konačno je mogla da ide kući. Bila je van sebe od sreće, a sestrama i lekarima mahala je u odlasku puna radosti.

Naša misija je da širimo ovu priču. Jer, kada ljudi pitaju kako se moja ćerka razbolela, ja nemam odgovor na to pitanje. To je najgore od svega, jer se stalno pitam da li sam u nečemu pogrešila i skoro ubila svoje dete? Sve je to jedna velika nepoznanica, baš kao i njena budućnost.

 

Izvor: zena.blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close