BUBAMARE PRENOSE POLNE BOLESTI? Ljudi u panici, a onda je stiglo OBJAŠNJENJE naučnika

BUBAMARE PRENOSE POLNE BOLESTI? Ljudi u panici, a onda je stiglo OBJAŠNJENJE naučnika

Dugo, toplo leto donelo je u britanske domove rojeve bubamara, a mediji su uznemirili javnost vestima o tome da prenose polne bolesti.

Stručnjaci i različite organizacije, međutim, tvrde da nema razloga za zabrinutost, a za to što opsedaju domove daju jednostavno objašnjenje: zato što su bubamare.

Jedan od mitova koji su mediji u poslednje vreme uporno širili jeste da su bubamare kanibali. Istina je, međutim, da se od 47 vrsta koje žive u Velikoj Britaniji, oko 90 odsto hrani biljnim vašima i štitastim vašima. Iako se pojedine vrste hrane jajašcima i larvama drugih vrsta bubamara, to se događa samo u nedostatku uobičajenih izvora ishrane. Taj proces je poznat kao “Intraguild predation”, u doslovnom prevodu “predatorstvo unutar esnafa”. Pojam objedinjuje konkurenciju i predatorstvo među organizmima koji na sličan način koriste iste resurse. Jedino agresivna azijska bubamara (Harmonia axyridis) sklona je da tome češće pribegava, jer ima veći apetit od drugih vrsta.

Azijska bubamara, poznata i kao arlekin bubamara, potiče iz centralne i istočne Azije, a “uvezena” je u SAD i neke evropske zemlje kao agens za biološku kontrolu, sa ciljem da spreči biljne vaši da jedu useve. Pretpostvlja se, međutim, da je ta vrsta u Britaniju dospela sučajno. Prikupljeni podaci ukazuju na smanjenje populacije pojedinih domaćih vrsta (kao što je Adalia bipunctata, bubamara sa dve tačke), koje koriste slična staništa kao i arlekin bubamara – ljudske domove. Smanjenje populacije vrste Adalia bipuncatata u Velikoj Britaniji u poslednjih deset godina verovatno je posledica predatorstva arlekin bubamare.

Za najezdu bubamara naučnici takođe imaju jednostavno objašnjenje. Sa sve hladnijim vremenom u Velikoj Britaniji mnoge bubamare tragaju za mestom gde će prezimiti. Pošto u zimskim mesecima miruju, važno im je da nađu neko mesto blizu svojih uobičajenih staništa: često su to pukotine u kori stabala, opalo lišće i nisko žbunje.

Neke vrste, kao što su bubamara sa dve tačke i azijska bubamara, radije prezimljavaju u kućama, na tavanima i u šupama. Često se skupljaju u velikom broju, ponekad ih na jednom mestu bude i više hiljada. To je jedan od retkih perioda kada su u vrlo bliskom uzajamnom kontaktu. Drugi put je to u vreme parenja, u proleće i leto.

Upravo zbog tog bliskog kontakta tokom parenja mediji su nedavno pisali da bubamare prenose polne bolesti. Kao i sve druge životinje, bubamare, doduše, mogu da se inficiraju, ali naučnici kažu da ljudi kod kojih su se smestile ne treba da brinu za vlastito zdravlje. Jedna od takvih bolesti je gljivična infekcija Hesperomydes virescens, koja se prenosi samo kada su bubamare u bliskom međusobnom kontaktu, tokom prezimljavanja, ili parenja. Inficirane bubamare ne umiru od te bolesti, ali ponekad kraće žive i imaju smanjenu sposobnost proizvodnje jajnih ćelija. Dobra vest je da ljudi ne mogu da dobiju tu infekciju, jer je ona karakteristična samo za bubamare.

Prema tome, osim što vam možda neće biti prijatno što vam bubamare borave na ragastoima, znajte da vam od njih ne preti nikakva opasnost. Ako baš morate da ih uklonite, najbolje je da ih četkom nežno gurnete u kutiju i stavite u šupu, savetuju naučnici. Ako želite da sprečite nagomilavanje bubamara u budućnosti, operite zonu na kojoj su boravile, jer će ih to verovatno sprečiti da sledeće godine ponovo dođu.

 

Izvor: espreso.rs

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close