BOLNA ISPOVEST RODITELjA: Slučaj „mrtve bebe“ zastareo za sudije – Melly.rs

Osnovno javno tužilaštvo u Vranju o sumnjama porodice Trojanović da su bili žrtve bebi-trafikinga. Prijava odbačena jer je proteklo više od pet godina od dela

BOLNA ispovest supružnika Sunčice i Ljubomira Trojanovića iz Vranja, koji su u razgovoru za „Novosti“ izneli sumnju da im je ćerka, koja je prema medicinskoj dokumentaciji rođena mrtva, u stvari živa – ne može da dobije sudski epilog.

Kako nam je potvrđeno u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, 6. aprila 2017. godine odbačena je krivična prijava Ljubomira Trojanovića, koju je on podneo godinu dana ranije protiv N. N. izvršioca zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica.

Prijava je odbačena jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, budući da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od tri i više godina.

– Nakon porođaja, oktobra 1986. godine, mi nismo posumnjali da je naša prvorođena beba završila kao žrtva bebi-trafikinga – kazao nam je Ljubomir. – Iako nam je posle nekoliko meseci stigao poziv za vakcinaciju, bili smo skrhani patnjom i bolom. Kasnije smo dobili prvog sina, a zatim i blizance, pa je radost zamenila suze. Dve godine kasnije počeo sam da istražujem, ali konkretnih dokaza nije bilo. Tek 2013. godine spletom okolnosti i susretima sa nekim ljudima klupko počinje da se odmotava i dolazim do šokantnog saznanja da je moje dete možda završilo kod jedne ugledne vranjske porodice.

Istraga ga je, zatim, odvela do mlade žene koja danas živi u Beogradu i ima svoju porodicu, ali bez DNK analize Trojanovići ne mogu da dokažu da je ona njihovo dete. Uz to, Trojanovići nisu znali da obdukcija tela njihove navodno mrtvorođene bebe tada nije urađena, a tek kasnije je Ljubomir uvidom u medicinske knjige došao do tog dokaza.

Sa druge strane, u vranjskom zdravstvenom centru nisu imali konkretne informacije o ovom slučaju jer je do njih, kažu, dolazio veliki broj zahteva za ispitivanja sumnji oko bebi-trafikinga.

Jasmina Ristić, glavna sestra vranjskog zdravstvenog centra, kaže da nikada nije vođena konkretna evidencija o broju zahteva za uvid u medicinsku dokumentaciju.

– Bilo ih je mnogo, stizali su od pojedinaca, ali i od policije koja je radila na nekim slučajevima. Mi smo tu izlazili u susret kao ustanova, ali šta se dalje dešavalo u tim procesima, nama nije poznato – kaže Ristićeva.

Ljubomir nam objašnjava da je sada iscrpeo sve zakonske mogućnosti i da je po našim zakonima za DNK test potreban pristanak. Zato se nada da će se posle toliko godina naći kompromis i da će saznati istinu kakva god ona bila.

– Ne tvrdim, ali sumnjam da je naše prvorođeno dete živo. Mnoge činjenice na to ukazuju. Ljudi sa kojima sam razgovarao i čija imena ne želim da pominjem, kao i ponašanje žene koja tvrdi da je majka deteta za koje mi sumnjamo da je naše, dodatno su me uverili u sve to – kaže nam na kraju Trojanović.

ŽELE SAMO ISTINU

SUNČICA i Ljubomir Trojanović kažu da ne žele nikome da naude, ali iznad svega žele da saznaju istinu i nije im jasno zašto je taj DNK test toliki bauk ako njihove sumnje nisu osnovane. Pre dve godine, Ljubomir je stupio u kontakt sa ženom za koju sumnja da je njegovo dete. Kaže, nije mogao više da to nosi u sebi. Do danas nije dobio povratnu informaciju od nje, samo priče koje je čuo od zajedničkih prijatelja da je susret teško podnela i da ne želi da radi DNK test.

 

Izvor: novosti.rs


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close