Deca sede i uče u mraku

Deca sede i uče u mraku

Sedmočlana porodica Virijević iz Gračanice muči muku sa preživljavanjem. Zbog dugovanja familiji koja živi samo sa 24.000 dinara, isključena struja

PORED svih nedaća koje proizilaze iz sirotinje, najteže i najžalije nam je što najstariji Lazar zbog novca nije mogao da upiše željeni fakultet iako je srednju školu završio sa odličnim uspehom i što pauzira već godinu dana. Pored toga još se nismo oporavili od smrti kćerke Dragane koja je krajem prošle godine preminula nekoliko dana pre dvadeset i prvog rođendana.

Na krevetu u dnevnoj sobi kuće koju su dobili posle sedmogodišeg životarenja u kontejneru, Nataša Virijević (41) majka petoro dece iz Gračanice, u poodmakloj trudnoći, kaže da uprkos tome što imaju krov nad glavom od pre nekoliko godina kada im je Skupština grada Prištine sa sedištem u Gračanici dodelila kuću u gračaničkom naselju Badovac, priznaje da nemaština ostavlja posledice na njihovu svakodnevicu. Da nije, kaže, humanih ljudi koji im pomažu, sasvim sigurno ne bi preživeli.

Najteže nam je sada što su nam zbog zaostalog duga isključili struju pa deca ne mogu ni da uče uveče iako su svi odlični đaci. Ali od 24.000 na ime socijalne pomoći koju jedino primamo jednostavno nismo bili u stanju da redovono plaćamo struju – dodaje Nataša, dok se oko nje kraj kreveta u sobi vrzmaju šestogodišnji Jordan i dve godine starija Jelena. Odlična učenica drugog razreda raduje se prinovi i kaže da joj uz braću i sestre nikada nije dosadno, dok na pitanje da li i šta bi volela da ima od igračaka stidljivo sleže ramenima.

Iako su Nataši, dva starija sina iz prvog braka deca su sva zaista divna i pametna, a što je najbitnije dobro se slažu i odlični su đaci. Nataša je žena vedrog duha uprkos tome što je, kako veli njen suprug Bojan (42) život lomio. Baš kao i njega, jer je 1999. godine morao da izbegne iz sopstvene kuće u okolini Prištine kada su mu Albanci kidnapovali oca. Tokom boravka u raseljeništvu upoznao je Natašu ali nije mogao bez rodnog kraja gde mu je jedina mogućnost bio smeštaj u kontejnerskom naselju u kojem su im se rodila gotovo sva deca.

Boravak u kontejneru najteže nam je padao zbog Dragane obolele od tumora mozga od kojeg je i preminula. Iako smo učinili sve što možemo da je spasemo i uz pomoć humanih ljudi nabavljali smo neophodne lekove i odvodili je na operacije, pomoći joj na žalost nije bilo – priča Nataša dok njen suprug tiho dodaje da još uvek nisu otplatili ni sve troškove sahrane devojčice. Zato dok u izdvojenom delu prostorije loži šporet, Bojan ističe da mu je najteže što nema posla. Kaže radio bi bilo šta, čistio bi i ulice samo da omogući porodici pristojan život.

ZAHVALNOST FONDU HUMANOSTI

ZAHVALNI su svima koji su im pomagali u prethodnom periodu. Nataša posebno ističe Fond humanosti „Večernjih novosti“ koji im je više puta novčano pomagao oko lečenja sada pokojne Dragane, ali i za osnovne životne namirnice kao i nabavku školskog pribora i garderobe za mališane. Ističe da im je novčana pomoć Fonda humanosti omogućila da prežive po nekoliko meseci.

ZAOSTALI DUG I POMOĆ

– NAJTEŽE nam je sada zbog računa za struju koji iznosi 930 evra sa kamatama i zaostalim dugovima. Jer iako smo povremeno plaćali račune, jednostavno sa primanjem koje dobijamo na ime materijalne pomoći nismo bili u stanju da redovno izmirujemo račune – priča Nataša, zahvalna brojnim humanitarnim organizacijama koje su im, kaže, pomogle da prežive i prehrane decu.

 

Izvor: novosti.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close