SRPKINJA JE HTELA DA BACI TOPLOMER SA ŽIVOM! Pozvala je sve nadležne i shvatila da ga se NIKAD NEĆE OTARASITI

Ako i dalje u nekoj zabačenoj fioci posedujete stare toplomere sa živom, šanse su da će tu i ostati još mnogo godina.

Izgleda da će se našoj čitateljki (ime i prezime poznato redakciji) baš to i dogoditi, jer ona sa svojim toplomerom koji je sada već i neispravan – ne zna šta da radi.

Naime, čitateljka nas je obavestila kako je ustanovila da njen stari toplomer sa živom više nije ispravan i htela je da ga se otarasi. S obzirom da se ovi toplomeri se vode kao opasan medicinski otpad, ili tačnije, kako piše u Službenom glasniku, opasan „otpad sa visokim sadržajem teških metala“, nikako se ne smeju prosto baciti u vašu kantu za đubre koja će završiti u kontejneru. Ali, gde ga baciti?

Zato je odlučila da se obrati nadležnim institucijama, ne bi li dobila potrebne informacije vezano za bacanje ovakvih predmeta.

Najpre je kontaktirala državnu apoteku, kao i privatne apoteke, gde joj je rečeno kako oni po zakonu treba da skladište medicinski otpad, ali da ne postoji zakonski akt koji govori o koracima skladištenja. U Ministarstvu životne sredine joj je rečeno da to nije u njihovoj nadležnosti i da se obrati Javnom komunalnom preduzeću – tačnije, sektoru zaduženom za kontejnere. A tamo su joj, naravno, kazali da ni pod kojim slučajem toplomer sa živom ne baca u kontejner i da se obrati privatnim agencijama, koje ona nije uspela da dobije.

U suštini, čini se da niko nije baš siguran šta bi građani Srbije trebalo da rade sa toplomerima sa živom.

Podsećamo, toplomeri, kao i svi drugi aparati koji sadrže živu su zabranjeni u prodaji još od 5. jula 2011. godine. Odluka je doneta uprkos činjenici da količina žive u toplomerima nije zabrinjavajuća i da potrošači nisu imali razloga za brigu sve dok aparat ostane neoštećen. Ipak, ovi toplomeri su širom Srbije zamenjeni digitalnim ili toplomerima sa drugim metalima poput galijuma, kao deo globalnog rešenja uklanjanja žive iz medicinskih aparata koji su namenjeni potrošačima.

Još tada, Sonja Roglić iz Agencije za hemikalije zadužene za sprovođenje odluke je za beogradske medije kazala kako ih nikako ne treba bacati u đubre, kao i da će „svakako preko Ministarstva zaštite životne sredine biti uskoro regulisan i način na koji će se oni skupljaju“.

Izgleda da je „uskoro“ potrajalo i više od 7 godina…

Ekipa Espresa je rešila da istraži pitanje odlaganja, odnosno uništavanja medicinskog otpada, i pokušali smo da dođemo do odgovora na jednostavno pitanje: Šta raditi sa starim toplomerom sa živom koji vam ili ne treba, ili je ne neispravan, ili čak i oštećen?

Naime, upravljanje medicinskim otpadom je u Srbiji uređeno kroz nekoliko zakona, koji obavezuju zdravstvene ustanove i privatne prakse (npr. apoteke) da obezbede neophodne mere za odlaganje ili uništavanje medicinskog otpada. Konkretno u Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom, u Službenom glasniku, objavljen je niz procedura koje je potrebno ispratiti prilikom odlaganja ovog otpada – od razvrstavanja, pakovanja, do obeležavanja, transportacije… Gomila informacija koje nekome poput naše čitateljke i nisu od neke pomoći, jer se ne pominje koga kontaktirati za opasan medicinski otpad poput toplomera sa živom.

Pritom se navodi da su zdravstvene ustanove odgovorne za farmaceutski otpad, odnosno lekove, dok isto ne piše za ostali medicinski otpad.

Tačnije, o otpadu sa visokim sadržajem teških metala, kao što je ova vrsta toplomera, samo piše da se „se fizičko-hemijskim postupcima u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom“.

Stoga smo i mi kontaktirali neke od relevantnih institucija i upitali ih koje ustanove imaju neophodne dozvole i kako se rešiti ovih toplomera.

Iz Apoteke Beograd su nam kazali da, iako se u Zakonu navodi kako su oni nadležni za medicinski otpad, to se zaista odnosi samo na farmaceutski otpad poput lekova.

– Privatne i državne apoteke imaju obavezu da upravljaju samo farmaceutskim otpadom, odnosno lekovima kojima je, na primer, istekao rok. Međutim, trenutno se čeka da još jedan Zakonski akt stupi na snagu, koji će regulisati ko pokriva troškove odlaganja, odnosno iznošenja ovog otpada iz apoteka. Apoteke ne mogu da skladište ovaj otpad, zato će tek nakon ovih regulacija početi da primaju lekove sa isteklim rokom od građana – rečeno nam je. Ali čak ni oni ne smeju da primaju toplomere sa živom!

Sličan odgovor smo dobili i iz Ministarstva životne sredine, gde nam je rečeno da medicinski otpad preuzimaju operateri ili preduzeća „koja su pribavila dozvole za sakupljanje, transport i skladištenje otpada izdate od strane nadležnih organa“.

– Trenutno u Republici Srbiji ne postoje kapaciteti tj. posebna postrojenja
za uništavanje farmaceutskog otpada, ovaj otpad se izvozi u zemlje Evropske Unije koje poseduju takva postrojenja – pisalo je u njihovom odgovoru.

Međutim, i njihov odgovor je u potpunosti isključio medicinski otpad koji nije farmaceutske prirode, pa smo nastavili da istražujemo dalje.

Čak smo i mi pokušali da se obratimo Javnom komunalnom preduzeću, gde smo postavili pitanje: „Šta ako vas građanin pozove i pita gde baciti ili šta raditi sa toplomerom koji sadrži živu?“

– Rekao bih isto što i vama, da pogledaju na internetu koji operateri imaju dozvolu da se bave takvim medicinskim otpadom. Mi to ne smemo da prihvatimo, jer nemamo potrebne dozvole, pa bismo time prekršili zakon – rekli su nam iz sektora za reciklažu.

Konačno, kontaktirali smo i nekoliko kompanija koji pružaju usluge sakupljanja, transporta, privremenog skladištenja i tretmana opasnog i neopasnog otpada – bezuspešno. Nismo uspeli da pronađemo agenciju/operatera kojem možete predati vaš stari toplomer sa živom, a iz nekih kompanija su rekli da takva pitanja često dobijaju.

Iz agencije Volk kazali su nam da su baš zbog komplikacija oko opasnog medicinskog otpada i prestali da nude ovu uslugu i rekli su nam da „ne veruju da će iko to uzeti“.

Takođe, iz kompanije Medical Wave Waste su nam rekli da „rešenja prosto nema“.

– Apoteke vam to neće prihvatiti jer one snose troškove transporta i izvoza, one moraju imati neophodne ugovore i platiti nekoga da to izveze. To je finansijski neisplativo i zato niko i neće preuzeti opasan medicinski otpad. To je mnogo drugačije od farmaceutskog otpada, a za takav medicinski otpad još uvek nema rešenja, odmah da vam kažem – rekao je Predrag Todorović, menadžer kompanije.

Na kraju, naša čitateljka (a i mi) je digla ruke i rekla kako sada svoj toplomer neće ni baciti, jer se sentimentalno vezala za njega. Tako da, ako vam nije jasno šta raditi sa vašim starim ili neupotrebljivim toplomerima koji sadrže živu – ne brinite. Jer ni nama, a izgleda ni Srbiji nije jasno.

 

Izvor: espreso.rs

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *