PETAR (11) JE U BOLNICI ČUPAO NOKTE OD BOLOVA, A DOKTORI SU URLALI NA NJEGA: Potresna ispovest majke dečaka koji nije dočekao 12. rođendan (FOTO)

Petar Bedić Marić, jedanaestogodišnji dečak iz opštine Domašinec blizu Čakovca u Hrvatskoj, nije dočekao svoj 12. rođendan.

Preminuo je 22. januara u bolnici Rebro u Zagrebu, s tim da se prethodno lečio na Zavodu za hematologiju i onkologiju Klaićeve bolnice od aplastične anemije. Na Rebru mu je transplantirana koštana srž, no tada je, kaže njegova majka Mihaela Bedić, dobio i opasnu bolničku bakteriju.

Ona je za Index detaljno ispričala kakvu je noćnu moru njen sin proživljavao na lečenju u najvećoj hrvatskoj bolnici, gde je, kako kaže, na odeljenju čupao nokte od bolova, bio izolovan u maloj sobi, nije ga obilazila vizita, medicinske sestre su ga ponižavale, a lekar se drao na njega. U intenzivnoj, u zadnjim nedeljama kad je Petar bio u polusvesnom stanju, intubiran i vezanih ruku, majka ga je u kratkim posetama (jer nije smela da bude s njim) na krevetu nalazila ispovraćanog, jednom sa špricom u ruci.

„Da smo mi znali i 10 odsto ovog kako su vodili lečenje našeg sina i ophodili se prema njemu, kao i da smo znali za neodgovornost vodećeg i jedinog lekara koji je vodio njegovo lečenje, ne bismo krenuli ovim putem lečenja koje je naše dete odvelo u smrt, a da ne govorimo o preteškoj patnji koju je dete prošlo u 21. veku“, rekla je Mihaela Bedić, čiji bi sin Petar 8. marta napunio 12 godina.

Za Petrovu bolest saznali su krajem 2017. godine. Petar je dotad bio veselo, bezbrižno i zdravo dete. Prvi simptomi bolesti bile su brojne modrice koje su prvo pripisivali fudbalu i break danceu koje je trenirao.

Ali nakon vađenja krvi saznali su da dečak ima jako niske eritrocite, leukocite i trombocite te ga je 28. oktobra 2017. hitna u pratnji majke dovezla iz Čakovca u Zagreb, na Zavod za hematologiju i onkologiju Klaićeve bolnice.

Izvrsni uslovi u Klaićevoj

Nakon 4 nedelje saznali su da ima aplastičnu anemiju. Petar se deset meseci lečio na Zavodu za hematologiju i onkologiju. Neko vreme je boravio u bolnici, a potom je dolazio u njihovu dnevnu bolnicu. Majka za Zavod ima samo reči hvale, od uslova, lečenja, lekara i sestara koji su se, kaže, svi prema Petru i njoj ponašali izvrsno.

Potom je odlučeno da se ide na transplantaciju koštane srži, a kako nije imao brata i sestru, pronašli su nesrodnog donora u Hrvatskoj.

„Više nije bilo nikakvih opcija od strane lekara Klaićeve, već transplantacija koštane srži nakon koje će naš dečak biti zdrav. Sećam se reči docentice kad joj je Petar izrazio svoj strah od transplantacije, rekla mu je: ‘Nemaš se čega bojati. Bit ćeš oko mesec dana u bolnici, mama će biti s tobom i nakon toga ćeš biti potpuno zdrav, bez ijednog leka“, rekla je Mihaela.

U julu 2018. su saznali da će transplantaciju obaviti tim s Rebra te su im rekli tko će biti vodeći lekar, za kojeg su i ranije tvrdili da kontaktiraju s njim vezano uz Petra. Niko s Rebra nije obavio nikakav razgovor s njima pre primanja u bolnicu.

Došao na Rebro na transplantaciju koštane srži u dobrom stanju, a onda…

Petar je s majkom 30. jula 2018. primljen u sterilnu jedinicu, gde će primiti hemioterapiju i novu srž. Petar je, kaže majka, došao u odličnoj kondiciji, prethodno proverenih svih nalaza.

Petru je transplantirana koštana srž 8. avgusta 2018, ali mu je već u tim danima otkrivena opasna bolnička bakterija, što se isprva skrivalo od porodice.

„U sterilnoj jedinici Petra je vodio tim za odrasle – zaista stručan i korektan tim, ali kasnije sam saznala da su oni tim za odrasle. Njegov glavni lekar je dolazio dnevno na 5 minuta najviše, nekad ni pogledavši Petra, jer to su sve činili i vodili brigu stručnjaci tima za odrasle, kao i medicinsko osoblje koje je bilo korektno prema Petru i meni iako smo prolazili zaista teške dane“, rekla je Mihaela.

Ali onda im je Petrov doktor rekao da Petar mora na odeljenje hematoonkologije. I tada je, kaže, počeo pakao. Petar je onde s majkom proveo 4 nedelje.

Za 4 nedelje nijednom nije došla vizita

„Zatvorili su nas same u malu sobicu s premalim krevetima gde nije stao ni sto gde bismo mogli staviti tacnu s hranom, s prozorom unutar kojeg je bila paučina, a pogled gledao na zid. Glavna sestra mi je samo s hodnika rekla s obzirom na to da Petar ima bolničku bakteriju neka ne izlazi ni na hodnik, a tako ni ja. Ako baš 24 sata ne mogu biti u sobi zatvorena, neka izađem po kafu, ali obavezno u zelenom zaštitnom ogrtaču, nazuvkama i maski. Narednih dana upoznavale smo sestre koje su u sobu ulazile bez pozdrava, kao da smo zaraženi kugom. Imali smo TV bez programa. Imali smo wc 2 metra od kreveta, na kojem daska nije bila ispravna i tuš koji je bio pokvaren. To su uslovi za dete koje je prošlo pretešku hemioterapiju, pretešku muku, koje ima niske nalaze i koje se treba oporaviti. A nisu mu dali niti dostojanstvo. Odgovorno tvrdim da u 4 nedelje boravka na odeljenju nijednom nije bila vizita u našoj sobi, čak ni ispred sobe“, rekla je Mihaela Bedić.

Kad je pitala sestre kojem se lekaru mogu obratiti, rekli su joj da je za njih odgovoran Petrov lekar koji je obavio transplantaciju, a radio je na 5. spratu na intenzivnoj, dok su oni bili smešteni u prizemlju na hematoonkologiji.

„Petar je usled komplikacija imao užasne grčeve, bolove, proliv, povraćanja, temperaturu. Prijavljivala bih sestrama, ali one su se žalile što stalno zovem zvonom (na hodnik nisam smela, a drugačije nisam mogla prijaviti da mi dete nije dobro). Sestre su pred Petrom negodovale zašto ima toliko terapije, da mu ne stignu sve davati, neka nas Petrov liječnik uzme gore na intenzivnu, što Petar glumi da nije dobro, da nek više se oporavi i izađe van bolnice. Petar je od bolova kidao nokte, a one nisu dale lek. Na odeljenju je lekar samo do 15 h, a dežurni je retko bio s odeljenja, a i uopšte niko nije hteo da se meša u transplantirane. O svemu sam obaveštavala Petrovog lekara i vapila za pomoć“, rekla je Mihaela Bedić.

Zabranili mu da jede i pije, dehidrirao je

Od zanemarivanja simptoma i zabrane da Petar išta pije i jede, dečak je, navodi, dehidrirao.

„Kad smo se vratili od kardiologa, sestra je Petru rekla: „Vidiš, tako si suv da ti je srce suvo.“ Pitala sam je zar je dete za to krivo, koje ne sme da pije. Na ponašanja sestri požalila sam se načelniku odeljenja. Rekao je da je bilo propusta, i od glavne sestre i od sestri, ali da one tu rade više od 20 godina i imaju pravo na propuste, a da takve kao ja viđa svakodnevno, dolaze i odlaze. Rekla sam da mi dete slabi, pomozite mu, jedva ide do wc-a, iz dana u dan je nemoćniji, preduzmite nešto. Rekao je bi možda bilo najbolje da mu stave pelene. A ja da odem kući da odmorim, da ga ostavim malo, „rekla je Mihaela Bedić.

Nakon što je primetila da joj dete ima osip, tražila je dežurnog lekara i pojavila se doktorka koja joj je rekla: „Koji je razlog da me zovete u subotu popodne?“ „Osip“, odgovorila je majka.

„Kad sam se žalila da mi je sinu sve lošije, rekli su mi da odem na frizuru“

„Da ne zaboravim da spomenem i komentar doktorki obzirom da sam stalno upozoravala da je dete lošije i da pati, da su nalazi bolji, da ja odem na frizuru da ima tu na Rebru. Problem se tražio u meni i mom detetu koje je trpelo i bilo ponižavano, a simptomi su se zanemarivali,“ rekla je Mihaela Bedić.

Petar je, kaže, prema svakom lekaru bio pun milosti, pažljiv i sklapao bi rukice i molio ih za lek. Kad bi mu ga odobrili, pružao bi im ruke da ih zagrli.

Doktori su nam citirali Bibliju: „Ko je bez greha neka baci prvi kamen“

Jednom kad je došla pokazao joj je veliku modricu na nozi.

„Rekao mi je: „U noći nisam čuo kad je rekla da pomaknem nogu (jer je tad već usled silnih lekova počeo da gubi sluh), i ona ju je živčano stisla i pomakla. Jako me bolelo i ostala mi modrica.“ Zanemela sam, rekla idem odmah do glavne sestre. Požalili smo se i doktorima, koji su nam se izvinili, citirali Bibliju „ko je bez greha neka prvi baci kamen“, i molili da ne idemo u javnost. Molili smo da ta sestra više ne bude kod Petra. I tako je bilo nekoliko nedelja dok je opet nisu vratili Petru. I opet noću, uzela je Petru mobilni (a koji mu je bila jedina zanimacija u dugim noćima kad je mogao gledati YouTube), optužila ga da laže da ne čuje kad mu nešto govori, iako je bilo utvrđeno da je sluh gotovo izgubio od lekova, i ignorisala ga kad joj je govorio da ga boli i da mu pozove doktora“, ispričala je Petrova majka.

Za Novu godinu je dobio visoku temperaturu i tad je, kaže, poslednji put pričala s njim.

Njegov lekar je majci rekao da mu je stanje jako loše i da će ga intubirati. Kaže kako su ga stavili u „relaksirajuće stanje“.

Umro je 22. januara.

Odgovor Rebra: Uslovi nisu idealni, ali su dovoljni za dobar rad

„Obaveštavamo Vas kako je KBC Zagreb kao zdravstvena ustanova u obavezi da poštuje odredbe Zakona o zaštiti prava pacijenata, Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o liječništvu i odredbe drugih pozitivnih propisa kao i internih akata ustanove, te stoga nismo u mogućnosti da iznosimo bilo kakve podatke o pacijentima i njihovom zdravlju – stoji u odgovoru prim. dr. Milivoja Novaka, pomoćnika direktora za kvalitet zdravstvene zaštite i nadzor.

 

Izvor: kurir.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *