PORAĐALO JE 12 DOKTORA Marina je na svet donela ne jednu, ne dve, nego TRI BEBE!

Kada razgovarate sa mladim mamama onda ćete u svakoj njihovoj priči i neverovatnoj količini sreće uvek pročitati i rečenice da su malo više umorne, da nisu spavale ni jele redovno, da se ne sećaju kada su kafu popile toplu, a odlasku frizeru da mogu samo sanjati.

Slatke muke za svaku mamu su njihov standardni način života i ako ih pitate svaka će vam iskreno reći da se ne bi menjala za dane kada su bile same. Ne tako tipična priča o porodu, slatkom iščekivanju i sasvim novom načinu života je ona Marine Blešić, mlade majke poreklom iz Doboja piše Hayat.

Sa stalnom adresom u Nemačkoj počinje saznanjem da će Marina na svet doneti ne jednu, ne dve, nego tri bebe!

– Tri bebe su bile trodupli šok, jer sam prvo mislila da nosim jednu bebu, zatim dve i na sledećoj kontroli su mi rekli da nosim trojke. Zaista vam ne mogu opisati koliko smo se iznenadili i radovali u isto vreme. Moje bake, kao i moja sestra, dobile su trojke i vjerovatno smo ih genetski, po toj liniji, dobili i mi, prirodnim putem – kaže ova majka iz Doboja.

– U ordinaciji smo bili u čudu kada su nam saopštili. Hiljadu pitanja mi se vrtelo u glavi, pogotovo što sam u Nemačkoj tada bila kratko vreme, pa sam se plašila kako ću sve sama izneti. S druge strane, u tim trenucima se zaista ne nadate da bi se to moglo dogoditi baš vama – prisetila se Marina trenutka kada joj je saopšteno da nosi trojke, prenosi Srpskainfo.

Iznenađen je bio i njen suprug.

– Muž je bio pored mene na ultrazvuku i njegova prva reakcija bila je ustajanje i umivanje hladnom vodom. Posle je ponavljao da je to nemoguće, a s doktorom smo se šalili da četvrti put ne smemo ni doći, da nam ne bi rekao da je tu i četvrta beba – kaže kroz osmeh Marina.

– Trudnoća je od samog početka okarakterizovana kao visokorizična i na svakom ultrazvuku su me upozoravali da ne mora značiti da će sve tri bebe preživeti. Ali ja sam se osećala dobro i vodila se tim unutrašnjim osećajem. Naravno, odrekla sam se puno aktivnosti, jer sam morala uvek biti na oprezu, ali osećala sam se dobro. Moram priznati da je strepnja bila svakodnevna – dodala je Marina.

– Rodila sam dve djevojčice i dečaka. Hitnim carskim rezom, nakon dva dana pokušavanja da se porod odloži, porodilo me 12 doktora specijalista u jednoj bolnici u Minhenu. Porođaju je prisustvovao muž, koji me sve vreme nasmejavao, kako bi mi barem malo skrenuo misli. Bila sam svesna, jer mi nisu smeli dati anesteziju, plašili su se da će mališanima anestetik ući u krv. Porođaj je trajao pola sata, a ušivanje dva i po sata – dodala je ova hrabra majka.

Prve dane i naredna tri meseca proveli su u bolnici, jer su mališani bili na aparatima za disanje, a na početku i u inkubatorima. Rođeni su sa 650, 890 i 1.200 grama, nakon čega su stigli kući.

– Prvo što smo uradili kada smo došli u stan bila je generalna dezinfekcija, jer su nas upozorili da najveće komplikacije dolaze od bakterija, uzimajući u obzir to da su bebe veoma male. Slede noći bez sna, jer sam morala pratiti njihovo stanje bez pomoći aparata koji upozorava da nešto nije uredu, i bojala sam se da će prosto prestati disati. Naravno, morao je proći i period navikavanja na hranjenje i uspavljivanje tri bebe odjednom. Za tri bebe je, osim troduplog strpljenja, potrebno i troduplo apsolutno svega. Od rođenja im doslovno kupujem od svega po tri komada, od garderobe do igračaka. Tako sam ih navikla i sada dolazi i do čarki među njima, ako nema svako svoje. Strogo praćenje satnice spašavalo me dodatnog stresa. Na početku smo čak zapisivali ko je kada jeo i koliko je spavao, kako bismo znali za ostatak dana. Sada već spavaju po 2 sata dnevno i celu noć, te jedu formirane obroke – ističe Marina.

Na kraju razgovora za Hayat TV Marina je rekla da joj je najteže palo to što nema treću ruku.

 

Izvor: blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *