VRTIĆ ZA VEĆINU NEDOSTIŽAN SAN Privilegija za decu iz gradova čija su oba roditelja zaposlena

VRTIĆ ZA VEĆINU NEDOSTIŽAN SAN Privilegija za decu iz gradova čija su oba roditelja zaposlena

Mada je Republika Srspka u poslednjih nekoliko godina postigla veliki napredak, pa je predškolskim obrazovanjem obuhvaćeno 18,5 odsto dece, ipak i danas tek svako šeto dete pohađa vrtić.

Za većinu mališana vrtić je nedostižni san, bilo zato što u mestu u kojem žive nema vrtića, ili zbog toga što roditelji ne mogu obezbediti takav “luksuz”.

Da su mališani od najranijeg detinjstva suočena sa socijalnim razikama, svedoči i podatak o ceni boravka u vrtićima, u rasponu od 50 KM, u javnim predškolskim ustanovama u nekim malim opštinama RS, do vrtoglavih 580 KM, koliko košta celodnevni boravak dece u Montesori vrtiću u Banjaluci, gde se nastava izvodi uporedo na srpskom i engleskom jeziku, piše Srpskainfo.

Prema specijalnom izveštaju institucije Ombudsmana za decu RS iz 2018. godine, čak 75 odso dece koja pohađaju vrtić, su deca iz gradova, čija su oba roditelja zaposlena. Nije u pitanju samo uvriježeni stav, po kojem vrtiću služe samo za čuvanje dece, nego i činjenica da su tek sa dve plate u kući porodice dovoljno situirane da deci mogu platiti vrtić.

S druge strane stručnjaci upozoravaju da je kvalitetno predškolsko obrazovanje ključno za razvoj deteta.

Izveštaj Ombudsmana za decu upozorava na još neke zabrinjavajuće podatke. Naime, od oko 100 predškolskih ustanova u RS, skoro polovina su pivatne, ali u većini slučajeva to nisu vrtići, iako ih tako zovu, nego klubovi za decu – ustanove koje osnivači mogu otvoriti u stanu ili nekom drugom prilagođenom prostoru.

S druge strane, u mnogim javnim vrtićima još uvek postoje liste čekanja, jer je dece više nego mesta u vrtićkim grupama.

U Rudom, Han Pijesku i Kalinoviku nema lista čekanja, ali nema ni vrtića. U malim “patuljastim” opštinama, nastalim nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, poput Istočnog Drvara ili Drinića, takođe nema vrtića, ali ni potrebe za njima jer – nema dece vrtićkog uzrasta.

Čak pet predškoskih ustanova u RS nema nijedno stručnog saradnika, pedagoga, psihologa, lekara, ili defektologa.

Na kraju sve se svodi na novac. Tokom kampanje “Vrtić za svako dete”, koju je pre dve godine incirao UNICEF u BiH, istaknuto je da predškolsko obrazovanje mora biti snažnije podržano iz javnih budžeta i da je ulaganje u decu najbolja investicija u budućnost, te da nabavka kompleta guma za samo jedno službeno vozilo, košta koliko i godinu dana boravka jednog deteta u vrtiću.

 

Izvor: blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close