KALENDAR ALERGENA Polen ovih dana ljudima koji su alergični pravi pakao od života, a evo kada stiže novi talas

Velike tegobe poput otežanog disanja, pa čak i gušenja, prethodnih dana osetile su osobe alergične na polen, ali talas kakav je bio juče ugrozio je i one osobe koje inače ne pate od polenske alergije.

Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za praćenje alergenog polena kaže da su trenutno aktuelni alergeni drveća i da osobe koje pate od alergija moraju biti pod nadzorom lekara.

– Situacija za alergične osobe je komplikovana sa ovim lepim vremenom, a najveće probleme prave javor i breza. Granična vrednost koja čoveku ne pravi problem je 30 polenovih zrna u toku jednog dana, a tokom merenja prethodnih dana ta vrednost breze je dostigla broj 515, dok je za grabu izmereno i 229 – upozorava Mitrovićeva.

Kako kaže, već 10 dana izloženi smo velikim alergenima – tuje, čempresa, duda, platana, topole.

– Ima čak i alergena korova. U unakrsnim reakcijama pogoršava se klinička slika pa pacijenti koji su se testirali i znaju da su alergični na polene moraju da budu pod nadzorom lekara. U maju će prestati poleni drveća, ali će se pojaviti trave i korovi kao novi alergeni – objasnila je Mitrovićeva.

Od alergijske kijavice u svetu boluje do 25 odsto stanovništva, a trećina od tog broja ima i pridruženu bronhijalnu astmu. U Srbiji broj obolelih je do osam odsto svih stanovnika.

Načelnik Klinike za pulmologiju Vojnomedicinske akademije, pukovnik docent dr Slobodan Aćimović kaže da prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od alergijske kijavice u svetu boluje od 10 do 25 odsto ukupne populacije.

– Od tog broja više od trećine obolelih ima od početka ili kasnije pridruženu bronhijalnu astmu. U Srbiji procene su da se broj obolelih kreće od šest do osam odsto svih stanovnika – kaže pukovnik Aćimović.

Oni koji su u ovom najjačem talasu najviše ugroženi osetili su prethodnih dana i jake alergijske reakcije: učestalo kijanje, zapušenost nosa, curenje iz nosa, kašalj i grebanje u grlu.

– A često su simptomi i svrab, crvenilo i peckanje u očima. Ovi simptomi su dugotrajni, svakodnevni i znatno remete kvalitet života. Najčešći simptomi alergijske astme su otežano disanje, gušenje, kašalj praćen zviždanjem u grudima i iskašljavanjem oskudnog žilavog ispljuvka. Osim respiratornih simptoma mogu se javiti i kožne manifestacije kao što su ospa ili koprivnjača praćena svrabom ili pojava ekcema – objašnjava naš sagovornik.

Onima koji žele da na svaki način izbegnu izlaganje polenu, jer im to drastično ugrožava zdravlje, stručnjaci preporučuju da više borave u zatvorenom prostoru, ali i da obrate pažnju na izveštaje o koncentraciji polena.

Međutim, kako se i u prostorije ne bi uvukle ove bele „pahulje“, koje su prekrile čak i trotoare, pazite kada i kako provetravate.

– Prostorije ne provetravati u jutarnjim satima već u večernjim i noćnim, kao i posle kiše. Po povratku iz prirode obavezno je tuširanje radi mehaničkog uklanjanja alergena. U širem smislu prevencija obuhvata adekvatno medikamentozno lečenje – kaže doktor, dodajući da se postojanje alergije utvrđuje najčešće preko kožnih proba sa razblaženim rastvorima pojedinih alergena, a zatim i nekim od imunoloških testova iz krvi.

LEČENJE I TERAPIJA

Na genetsku predispoziciju osoba za ispoljavanje alergija se ne može uticati, ali se mogu preduzeti preventivne mere, objašnjva pukovnik docent dr Slobodan Aćimović.

– Najčešće za ublažavanje alergijske upale i simptoma koriste se antihistaminici, koji se mogu primenjivati oralnim putem, a u težim simptomima i parenteralnim putem. Druga najčešće korišćena vrsta lekova su kortikosteroidi, koji se obicno koriste lokalno u vidu spreja. Poseban oblik lečenja je imunoterapija kroz formu hiposenzibilizacije. Rezultat ovakve terapije može biti smanjenje tegoba – objašnjava dr Aćimović.

 

Izvor: blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *