Predškolarci kod logopeda

Intervju sa logopedom Marinom Gavrić Govedaricom o važnosti lepog i pravilnog govora dece pre polaska u školu

Intervju sa logopedom Marinom Gavrić Govedaricom o važnosti lepog i pravilnog govora dece pre polaska u školu.

* Kada bi roditelji trebalo da odvedu dete na pregled i procenu kod logopeda?

– Obično sa polaskom u vrtić većina roditelja primeti da njihovo dete odstupa u razvoju govora od svojih vršnjaka, do tada često ne primete kašnjenje i nepravilan razvoj pa u nekim slučajevima su tete iz vrtića te koje prve skrenu pažnju. Danas je veliki problem i sve kasnije progovaranje mališana, tako da dosta dece tek oko treće godine počinje da progovara ili sklapa prve rečenice pa se roditelji te dece javljaju logopedu tek pred sami polazak u školu da bi korigovali glasove. Dete bi do polaska u školu trebalo da ima sve glasove pravilno razvijene i usvojene, takođe da zna pravilnu upotrebu glagolskih vremena, roda, broja i padeža, te ostalih jezičkih struktura.

Kada uzmemo u obzir da jedan tipičan trogodišnjak u svom govorno jezičkom razvoju već u toj dobi se služi rečeničnom formom koja ima od tri do pet reči, počinje da upotrebljava zamenice, priloge i predloge, koristi se pitanjima – ko, šta, gde, kako, prepričava događaje iz vrtića, zna da recituje kraće pesmice, igra se izmišljenih uloga, ima usvojen pojam broja i da pokaže koliko ima godina, razvijenu finu motoriku itd. i dete koje tek počinje da priča u toj dobi shvatamo da ono ne kasni samo u razvoju govora i glasova što je roditeljima najbitnije tada nego imamo dete koje počinje da kasni u celokupnom psihomotornom razvoju.

Dete tipičnog razvoja roditelji obično dovedu na procene i korekcije glasova između četvrte i pete godine, mada ima slučajeva kada ih dovedu i pred sami polazak u školu i nadaju se da će u toku tih nekoliko meseci uspeti da nauče pravilan izgovor i automatizuju ga.

Ono zbog čega se u predškolskom periodu roditelji najčešće javljaju jeste nepravilan izgovor glasova – R, L, Lj, te kvačastih glasova ( Č,Ž,Š,Dž ) i manji broj nepravilno usvojenih glasova – C, Z, S .
Tretman se započinje procenom oralne motorike, auditornog i fonatornog sistema da bi se odmah isključile neke anomalije i smetnje zbog kojih dete nema pravilno usvojen glas, zatim se prelazi na korekciju glasova. Da bi se glas ispravno korigovao i automatizovao potreban je veći broj seansi, konkretno govoreći za glas R potrebno je i do 33 seanse. Na sve to utiče i dob deteta, roditeljski rad kod kuće kao i socijalna sredina u kojoj se dete razvija. Svako dete se razvija individualno i zbog toga bi trebalo uzeti u obzir i njegovu kognitivnu zrelost od koje najviše zavisi sam proces automatizacije glasova.

* Kako izgleda korekcija glasova?

– Kao što sam rekla nakon procene prelazi se na vežbe za usvajanje glasa – kreće se od pravilnog pozicioniranja artikulatora koje se može izvoditi uz pomoć špatule, logopedskih sondi, vibrofona; nakon toga glas se uvežbava kroz logatome, reči, rečenice, pesmice i priče. Roditelji moraju biti dosledni i u vežbanju kod kuće jer oni su ti koji su sa detetom 24 časa dnevno i predstavljaju najbolji govorni uzor.

Šta se dešava kada dete zakasni na logopedski tretman?

– Ovde se moram vratiti ponovo na kasno progovaranje ili samu kasnu reakciju roditelja. Ukoliko dete ne koriguje glasove do polaska u školu postoji tendencija da će te glasove koje ne izgovara pravilno preneti i u čitanje i pisanje.
Kada se radi o kašnjenju govora tu imamo kompleksniji problem jer dete koje progovori oko treće ili četvrte godine teško da će razviti i usvojiti sve potrebne jezičke strukture do polaska u školu. Tu nastupaju problemi ne samo u čitanju i pisanju, govornom izražavanju nego i u samom učenju, dete će teže shvatati i usvajati sadržaje, postajaće frustrirano, povlačiće se u sebe, postajati emotivno labilno a to sve vodi i problemima u ponašanju dalje. Ovde vidimo važnost pravovremenog odlaska na procenu kod logopeda i započinjanje tretmana, dakle savetujem roditeljima da ukoliko deca ne progovore do druge godine odmah se obrate logopedu i psihologu i reedukatoru psihomotorike jer govor je samo jedna karika u lancu razvoja celokupne osobe. Takođe je važno da ne čekaju zadnji momenat za korekciju glasova jer samim tim izlažu decu i mogućim problemima u čitanju i pisanju. Smanjite izlaganje dece tehnologiji, a povećajte komunikaciju sa njima, više im čitajte, igrajte društvene i edukativne igre, uključite u obaveze u kući i problema neće biti

 

Izvor: novosti.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *