„ODLAZIM PUNA TUGE“ Lekarka iz Novog Sada objavila priču o porodilji zbog koje će vam krenuti SUZE NA OČI – Melly.rs

Ova priča nije nova, ali će vas naterati da se dobro zamislite. Novosađanka Nataša K, lekarka iz novosadskog porodilišta „Betanija“, na svom profilu na “Fejsbuku” je objavila emotivnu priču o siromašnoj porodilji.

– Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se. Babica mi prilazi i kaže: ‘Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca, a beba je baš mala’ – započinje svoju priču lekarka.

Porodilja je rekla da se zove Milica i da je iz Novog Sada.

– Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte? – pitala ju je.

– Da, dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se – priča porodilja.

Nataša vidi da je ona iskrena. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

– Milice, koga imaš? Brata, sestru? – pitala ju je doktorka.

Porodilja odvraća da ima sestru u hraniteljskoj porodici.

Mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni: “Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde.” I tako sam se ja udala – ispričala je.

Kad je babica donela njene analize krvi, lekarki se stegnula knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.

Milica je rodila devojčicu Anđelu, tešku 2.200 grama. Babica je otišla po njene stvari i vratila se sa najlonskom kesom sa starom spavaćicom, paketom uložaka i sapunom. Ispred porodilišta lekarku je sačekao Miličin muž, u iznošenoj ali čistoj majici i pocepanim patikama.

– Molim vas, dajte ovo Milici – kaže i pruža malu kutiju keksa i sok.

– Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra. Eto, krenulo mi, imam da radim.

  • Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled… …Pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade – kaže lekarka.

– Dale su mi, nisam uzela… Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava, a mi debele – rekla joj je porodilja.

Žene iz sobe su osetile potrebu da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka nisu uvredile. Na dan izlaska iz bolnice Milica dolazi da se zahvali.

– Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo – kaže.

– Neka Milice, uživaj. Nije to ništa – rekla sam.

Njen muž je došao sa ružom i poljubio je.

  • Gledam ih i mislim. Koliko je stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam – navela je lekarka.

Izvor: blic.rs

Categories: Roditeljstvo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

x Close

Like Us On Facebook

Close